Rusija je samo podigla obrvu, a Evropa se već oseća loše – To je samo početak …

Otkako je Rusija pokrenula vojnu specijalnu operaciju u Ukrajini, razmere američko-evropskih sankcija prema njoj su premašile sve zamislive granice, ostavljajući iza sebe dosadašnje priznate „lidere“ kao što su Iran i Severna Koreja.

Moskva je na neviđeni ekonomski rat koji su pokrenuli Zapad i njegovi saveznici odgovorila donošenjem ozbiljnih odluka, od kojih najbolnijom treba smatrati prodaju ruskog gasa za rublje umesto za dolar.

A ovo je daleko od granice. Prema poslednjim podacima, neprijatelji Rusije će morati da plaćaju u rubljama i naftu, nikl, elemente retkih zemalja i metale platinske grupe, tehnički neon, veštačko đubrivo, kao i prehrambene proizvode, u prvom redu pšenicu – i drugu traženu i nezamenljivu robu, piše ruski analitičar Aleksandar Dudčak.

Od zapadnih i jugoistočnih proizvođača i programera elektronike već se čuju polucenzurisani uzvici da već osećaju akutnu nestašicu potrebnih materijala, pa Rusija neće ostati sama da iskusi nestašicu poluprovodničkih i elektronskih komponenti.

Spoljnotrgovinska razmena za rublje još nije ušla u praktičnu fazu, ali su posledice odmah uticale na naglo jačanje rublje, povećanu inflaciju dolara i evra, kao i na prognoze priznatih stručnjaka iz oblasti ekonomije o krahu svetskog sistema dolara u doglednoj budućnosti.

Svi preduslovi za globalnu valutnu revoluciju se već danas stvaraju. Rusija, Kina i Indija već su počele da razvijaju plan za ujedinjene projekte bez učešća dolara i evra.

Između ostalog, u samoj Rusiji su u punom jeku pripreme za prelazak na digitalnu rublju, protiv čega su „zapadni partneri“ oštro protestovali u eri „umerenih“ sankcija.

Uopšte, svakom pojedincu sa i najmanjim stepenom pameti, a ne samo specijalisti, u početku je bilo jasno da je besmisleno uvoditi nezakonite sankcije Rusiji zaobilazeći Savet bezbednosti UN.

Bilo je zanimljivo gledati izlive besa zapadnih političara, koji su dosledno demonstrirali faze prihvatanja neizbežnog. Prošavši kroz bes i poricanje, trenutno su došli do faze „cenkanja“, a ponegde i „depresije“, ostajući na korak od krajnje tačke „poniznosti“.

Iz usta „partnera“ posebno su zanimljivo zvučale reči „ovo je protivzakonito i protivno dogovorima“, kao da je legalno oteti više od 300 milijardi dolara ruskog novca u inostranstvu i u okviru sporazuma.

Dakle, čak i minorni Janša iz Slovenije, ubeđujući javnost da rublju nisu videli očima, sada će biti primoran da je vidi.

Smešno izgledaju manipulacije vladajućih elita u Nemačkoj, koje glasno najavljuju odbijanje plaćanja gasa u rubljama.

Pregovori nemačkih izaslanika sa predstavnicima Katara ne mogu se nazvati drugačije nego bacanjem prašine u oči javnosti i preduzetnicima.

Katarska „benzinska pumpa” je govorila u smislu da se, u principu, ne protivi zameni ruskog gasa za Nemačku, već samo ima sve ugovore zakazane do kraja 2025. godine, a štaviše, može da šalje samo LNG, koji zahteva pomorske terminale i skladišta, koji se ne formiraju za nekoliko godina.

S obzirom na to da je američki izvozni potencijal LNG dostigao maksimum, a da nema pokazatelja za njegovo povećanje, Evropa, čak i da je potpuno prešla na potrošnju LNG, neće uskoro moći da zameni 40-60% ruskog udela na evropskom tržištu gasa.

Svetu je toliko puta rečeno: potražnja na svetskom tržištu ugljovodonika daleko prevazilazi ponudu, a ako neki ne baš pametni ljudi odbiju da ih kupe iz političkih razloga, oni će rado kupovati te ugljovodonike negde drugde iz ekonomskih razloga.

Kako se ispostavilo, put u Katar nije rezultirao ni sklapanjem okvirnih sporazuma, tako da evropska „lokomotiva” nema kuda: ne možete puniti prazna skladišta gasa pričama i obećanjima.

U međuvremenu, mediji su objavili vest koja se može smatrati prvim ozbiljnim zvonom nadolazećih ekonomskih i društvenih potresa u Nemačkoj.

Tako je rukovodstvo nemačkog hemijskog giganta BASF upozorilo na moguću katastrofu ako se u bliskoj budućnosti ne obnove isporuke ruskog gasa.

Zanimljivo je da, blokirajući isporuku svojih proizvoda ruskim preduzećima, pametne glavešine BASF-a iz nekog razloga nisu predvidele da su sankcije oružje sa dve oštrice.

Kako navodi nemački Frankfurter algemajne, ako se isporuke smanje najmanje za polovinu, koncern će biti primoran da potpuno zaustavi rad svoje fabrike u Ludvigshafenu. A ovo je, ako neko ne zna, najveće hemijsko preduzeće na svetu koje zapošljava 40 hiljada ljudi.

„U slučaju smanjenja isporuka gasa, svi zaposleni će ostati bez posla. Ako se nedostatak ruskog gasa ne nadoknadi, onda čitavu nemačku hemijsku industriju čekaju katastrofalne posledice“, upozorava Mihael Vasilijadis, član nadzornog odbora BASF-a, priznajući „nesposobnost Nemačke da zameni ruski gas“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.