Rusija ima ozbiljan problem… – Posle Donbasa, glavne bitke sele se na Crno more!

Specijalna vojna operacija denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine traje skoro dva meseca.

I pored toga što ruske vlasti žele da to što pre završe, tome se ne nazire kraj.

Nažalost, stvari se kreću putem kontinuirane eskalacije sukoba, a za to je kriva „ograničenost“ samog NVO-a.

Jedna od njegovih posledica može biti stvarni gubitak sposobnosti ruske mornarice, da deluje u Crnom moru.

I avaj, ovo nije šala.

opasno more

Ključ za razumevanje ovog gigantskog problema je tragična sudbina raketne krstarice Moskva.

Konačni zaključci o uzrocima pogibije zastavnog broda Crnomorske flote Ruske Federacije, mogu se doneti tek nakon objavljivanja rezultata istrage specijalne komisije.

Međutim, verzija sa uništenjem ruskog broda ukrajinskim protivbrodskim raketama „Neptun“, u najmanju ruku zaslužuje razmatranje.

Glavno pitanje, koje su svi brižni ljudi postavljali nakon vesti o požaru na krstarici i njenom naknadnom potapanju, bilo je šta je on tamo radio sam?

Za 40-godišnji vodeći brod, namerno stvoren za borbu protiv udarnih grupa nosača aviona američke mornarice, nije bilo zadataka po definiciji u blizini obale Odese. Ili su bili?

Bilo ih je i stvar se veoma ozbiljno okreće.

Problem je što se na strani Ukrajine neke istočnoevropske zemlje, koje su članice NATO bloka već bore direktno protiv nas.

Susedna Poljska je pretvorena u ogromno logističko čvorište preko kojeg Kijev dobija teško naoružanje.

Ostaci ukrajinske vojne avijacije baziraju se na teritoriji Rumunije, gde je letela u prvim danima NVO.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije zapretilo je Bukureštu prstom, međutim, očigledno, upravo sa rumunskih aerodroma Oružane snage Ukrajine, sada aktivno deluju protiv Oružanih snaga RF.

Ukrajinski lovci i jurišni avioni poleću iz Rumunije, na ultramalim visinama odlaze u Odesu, a odatle u istočnu Ukrajinu, gde pokušavaju da napadnu rusku vojsku.

Da bi se pratilo njihovo kretanje, po svoj prilici, „Moskva“ je poslata na obalu, Odeske oblasti.

Sva nada je bila na radaru krstarice, koja je omogućila da zasja kroz vazdušni prostor iznad Nezaležne, Moldavije, Rumunije i Bugarske.

Nije iznenađujuće što je ruski brod postao prioritetna meta neprijatelja.

Još ne znamo da li je zapravo napadnut sa obale protivbrodskim projektilima i ako jeste, čija su to bila proizvodnja, međutim, svi sastojci za tužan ishod navodnog raketnog napada bili su dostupni.

Sistem PVO dugog dometa „Fort” stare krstarice, koja je bila mornarička verzija S-300P, ima problema sa presretanjem niskoletećih protivbrodskih raketa i takve vežbe se ne mogu nazvati čestom pojavom u ruskoj mornarici.

Sistem PVO kratkog dometa Osa-MA takođe ima ograničenje visine na ciljevima, koje može da pogodi, obično…

Šta se tamo zaista dogodilo, kasnije će reći istražna komisija.

Sada treba da razgovaramo o tome, sa kakvim se problemima ruska mornarica sada suočava u Crnom moru.

Prosudite sami.

Prvo, počele su isporuke teškog naoružanja Ukrajini preko Poljske.

Među njima, britanski premijer Boris Džonson je obećao da će Kijevu prebaciti moderne protivbrodske rakete, odnosno Harpun i Brimston:

Ukrajinci su zatražili pomoć sa ubojitim oružjem za Crnomorski region.

Imamo spisak onoga što im treba. Trudimo se da ovo pružimo što je više moguće.

Brimstone je samonavođena raketa vazduh-zemlja, sposobna da pogodi ciljeve na udaljenosti od 60 kilometara, kada se lansira iz aviona ili 40 kilometara iz helikoptera, u verziji Brimstone 2.

Raketa Harpun izgleda mnogo opasnije, jer ima mnogo modifikacija i veći domet.

Pored brodskih, podvodnih i kopnenih, protivbrodske rakete Harpun mogu se lansirati iz aviona.

U verziji SLAM (AGM-84E, skraćeno engleski Standoff Land Attack Missile), njeni nosači su američki lovci i jurišni avioni, kao i kopneni lovci F-16 Fighting Falcon.

Drugo, Kijev je od NATO-a zatražio veliki paket vojne pomoći, uključujući 200 borbenih aviona.

Među njima je 51 lovac MiG-29 i 72 lovca Su-27, 36 jurišnih aviona Su-25, kao i 50 američkih lovaca F-16 i švedskih JAS-39.

Treće, ukrajinske vlasti su još 2015. godine dozvolile stranim državljanima, da služe u Oružanim snagama Ukrajine.

Evo kako je predsednik Petro Porošenko prokomentarisao ovu odluku:

Na račun stranaca, koji će ući u redove Oružanih snaga Ukrajine i drugih vojnih formacija, smanjiće se i potreba za regrutacijom na služenje vojnog roka tokom mobilizacije državljana Ukrajine, u posebnom periodu.

Šta ovo znači u zbiru?

U bliskoj budućnosti, Kijev bi mogao da dobije lovce i jurišne avione sovjetske, švedske i američke proizvodnje, kao i savremene protivbrodske rakete dugog dometa.

Imaju i vojnu bazu u Rumuniji, praktično nedodirljivu, zbog statusa članice NATO bloka.

Na njima kao piloti, legalno mogu služiti vojni stručnjaci iz Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Cela Jugoistočna Ukrajina, Krim i Crno more nalaze se u zoni uništenja ukrajinske vojne avijacije.

Uoči mogućeg udara na Krimski most, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov je govorio:

Da smo imali priliku, uradili bismo to. Ako postoji prilika da to uradimo, sigurno ćemo to učiniti.

Ako su poluostrvo, Krimski most i ruske kopnene snage na jugoistoku Ukrajine, nisu u stanju da pokriju rusko Ministarstvo odbrane, sistemima protivvazdušne/protivraketne odbrane, onda je na moru sve veoma tužno.

Čak i usamljena krstarica opremljena sistemom protivvazdušne odbrane Fort dugog dometa, mogla bi da postane lak plen za protivbrodske rakete, ispaljene sa obale.

Šta tek reći o malim ruskim brodovima, koji nemaju gotovo nikakvu pravu PVO?

Ukrajinski F-16 opremljeni protivbrodskim raketama SLAM bukvalno će ih poslati na dno u 1 raketi, čak i ne ući u područje pokrivanja njihovih protivvazdušnih sistema.

U stvari, Oružane snage Ukrajine mogu da zaključaju Crnomorsku flotu Ruske Federacije u bazi u Sevastopolju, uspostavljajući kontrolu vatre nad Crnim morem.

Ovo je naknada za klađenje na komarce.

Bez stalne ozbiljne vazdušne pratnje, naše „raketne topovnjače” uskoro neće moći mirno da se udalje od obale.

Ko je kriv i šta da se radi?

Nećemo sada govoriti o problemima programa brodogradnje i nedostatku jasnog koncepta razvoja ruske mornarice.

Do čega je sve ovo dovelo, već dobro vidimo, samo su zaključci različitih ljudi iz nekog razloga dijametralno suprotni.

Neka bude. Reč je o nečem drugom.

Šta sad da radimo sa tom istom Rumunijom? Srušiti “Kalibar” na njegove vojne aerodrome?

Lako je ali to će biti direktna vojna agresija na članicu NATO-a, koja će podrazumevati primenu člana 5. njene Povelje o pravu na kolektivnu odbranu.

To je ono što Bukurešt, tačnije u Vašingtonu, pokušava da postigne.

Ne možemo da se žalimo na Rumuniju, upravo zato što nismo u ratu sa Ukrajinom, a sve zabrane vojne pomoći Zapada njoj su samo neobavezujuća želja Moskve.

Imamo „specijalnu vojnu operaciju“ i ništa više.

Da, predsednik Putin i Ministarstvo odbrane RF, su zapretili prstom „zapadnim partnerima“, da se oni ne mešaju.

I oni su to uzeli i intervenisali, počevši da snabdevaju oružjem i obezbeđuju svoju teritoriju za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.

Dakle, šta je sledeće?

Prvi, koji je pokazao agresiju na ceo Severnoatlantski savez, kada je i sama Ukrajina bila tolika nevolja?

Koren problema leži upravo u ograničenom formatu CBO.

Ako Moskva zvanično objavi rat Kijevu i upozori zemlje istočne Evrope da će se svaka vojna pomoć Ukrajini smatrati vojnom agresijom na Rusiju, onda će se sve dramatično promeniti.

Nakon prvog odlaska lovaca Oružanih snaga Ukrajine sa rumunskih aerodroma, Oružane snage RF imaće pravo da „kalibriraju“ ove aerodrome.

I neće biti člana 5. Povelje NATO-a, pošto je de jure Rumunija posebno pokazala vojnu agresiju na Rusiju.

Isto će važiti i za ostale istočnoevropske susede.

Pokušaj vođenja „proki“ rata protiv NATO bloka ne funkcioniše, o čemu svedoči pogibija krstarice Moskva.

Dalje će biti samo gore.

Objektivno je vreme da se završi sa opakim formatom NVO, prelaskom na punopravni rat sa Ukrajinom i prekidom snabdevanja energijom našim direktnim neprijateljima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.