Prognoza Srbina, heroja Donbasa se ostvaruje: Dat je prvi znak – Veliki rat počinje

Analitičari upozoravaju da bi rat sa Ukrajinom mogao da počne u februaru. Neverovatna količina teške artiljerije dovučena je na liniju dodira „Ukrajina-DNR“.

NATO prkosno najavljuje planove za učešće u predstojećem krvavom ratu.

U ovom uznemirujućem ambijentu razgovarali smo sa Dejanom Berićem, srpskim snajperistom u DNR. Borio se u Donjecku četiri godine i svojim očima video masovne grobnice civilnog stanovništva koje su ubili ukrajinski nacionalisti, kako su Oružane snage Ukrajine uništavale sopstvene jedinice da bi za sve okrivile narodnu miliciju Donbasa.

Berić govori za “Tsargrad.tv” i šta je zajedničko današnjoj Ukrajini i Jugoslaviji iz 1999. godine.

Sa Dejanom smo se sreli u kafiću kod Kazanjske katedrale u Sankt Peterburgu. Bivši pripadnik milicije je u severnu prestonicu došao poslom svoje farme. Ovaj zgodni Srbin već nekoliko godina je državljanin Rusije i živi u Podmoskovlju.

Nakon teškog ranjavanja, borbe za njega su privremeno bile stvar prošlosti. Sada ima kuću i porodicu u Rusiji. Ali on sam kaže da će, ako počne rat, ipak otići u Donjeck i zaštitiće Ruse. Jer 1999. godine, kada je Srbija bila u lošoj situaciji, niko osim Rusa nije pritekao u pomoć.

„Pisali su da su tenkovi, avioni, trupe u Sevastopolju“

Rusija je 2013. gradila Olimpijsko selo u Sočiju. Ekipe i izvođači su došli iz skoro celog sveta. Među neimarima je bio i Srbin Dejan Berić. I sve je bilo u redu: velika plata i pun pansion od poslodavca, ali se u Sočiju sreo sa braćom Rusima po oružju

Na Krim su me zvali ruski momci koji su se 1999. borili kao dobrovoljci u Jugoslaviji. Tada nisam bio tako mlad, ali ipak malo naivan. Mislio sam da Amerika jednostavno ne može dozvoliti da Ukrajina izgubi Krim i da će doći do masakra.

Čitao sam šta o tome pišu srpske novine. Pisali su da u Sevastopolju ima tenkova, aviona, trupa. Spremao sam se za borbu. Da me nisu zvali, i sam bih otišao! Rusi su se borili za nas kada nam je bilo teško. Kako da kažem da ne želim ili ne mogu? Postoji dužnost ljudske časti, kaže Dejan.

Ali Krim se pokazao sasvim drugačijim. Prvo što je Srbina iznenadilo je to što na ulicama nije bilo tenkova, nije bilo rata. Ljudi su išli na posao, bavili se svojim poslom i spremali se, ako treba, da brane svoju zemlju. Sevastopolj je bio miran grad u kome je vladao apsolutni duh nacionalnog jedinstva:

Šetajući gradom, shvatio sam da se ovde ništa strašno ne može dogoditi. Narod je bio jedinstven. Stanovnici su dolazili u štab odbrane Sevastopolja od ranog jutra do kasno uveče i prijavljivali se u miliciju.

Bili su spremni da uzmu oružje u ruke ako izbije rat. Sav narod je ustao. I to je bilo vrlo slično onome o čemu su mi pričali moji dedovi koji su se borili sa Crvenom armijom za oslobođenje Jugoslavije. Pričali su mi o herojstvu ruskog naroda, koji je spreman da brani svoju Otadžbinu. I bio sam veoma srećan što sam to video.

Otegao se mali pobednički rat

Ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom Berić je slavio kao svoj praznik. Bio je srećan zajedno sa svim Rusima. A onda je bez imalo oklevanja prihvatio poziv da ode u Donbas.

Tada su svi bili sigurni da će za par meseci Donjeck i Lugansk ponoviti krimski scenario i postati deo Rusije. Ali mala pobednička kampanja se nije dogodila, a Berić je ostao tamo nekoliko godina – da brani Donjeck pod nadimkom “Deki”.

NATO-u je bila potrebna krv. I našli su izdajnike u vladi Ukrajine koji su za novac bili spremni da ubijaju sopstveni narod. Jacenjuk, Porošenko, Turčinov podigli su vojsku protiv naroda. A kada je prolivena prva krv, to više nije moglo jednostavno da se završi – siguran je snajperista.

I bilo je mnogo krvi. Rat je oblikovan veštački i na najstrašniji od svih mogućih načina. Dejan je rekao da je svojim očima video kako se između sela Granitnoje i Starobeševo nalazi mali položaj za oko 50 boraca ukrajinske vojske.

A pokrivala ih je ukrajinska artiljerija, koja se nalazila u Granitu. Tada je objavljeno da je milicija uništila položaj. Dejan je siguran da se svaki građanski rat potpaljuje i finansira spolja. I veoma je čudno čuti da u Rusiji postoje skeptici koji ne veruju da u Ukrajini zaista ima fašista.

Videli smo sveže masovne grobnice civilnog stanovništva na teritorijama koje su bile pod kontrolom nacionalnih bataljona. Tela u jamama ležala su sa rukama vezanim žicom iza leđa. Ubijeni su hicem u potiljak. Nisu ubijali vojnike, ubijali su civile. Na internetu ima dosta video snimaka koje sami Ukrajinci postavljaju – iznad pozicija na liniji fronta nalaze se zastave Trećeg rajha. Ne znam ko moraš da budeš da bi ignorisao očigledno, ogorčen je Berić.

Srpski gambit

Narod Srbije nije zaboravio bombardovanje Beograda i seća se kako je i ko rušio Jugoslaviju. Dejan Berić je 1999. godine služio u 72. bataljonu. Ovo su srpski vojni specijalci. Oni su prebačeni na liniju fronta na Kosovu tri dana pre početka bombardovanja Beograda.

Seća se kako je to bilo strašno, kako je artiljerija iz Albanije neprestano gađala, a u to vreme neprijateljska avijacija je udarala sa neba. Tamo, na Kosovu, samo trojica su preživela od cele Berićeve jedinice. Ne, snajperista Dejan Berić nije ratni romantik. On mrzi rat i smrt. Borio se i bori za svoju zemlju. A u Srbiji su ljudi poput njega u većini.

Kako se ljudi u Srbiji odnose prema Rusima i Amerikancima može se suditi čak i po načinu dočekivanja delegacija. Ako američki politički zvaničnici stignu, na aerodromu imaju samo vojnu stražu. A kada je Vladimir Putin stigao, pola Srbije je izašlo na ulice i pozdravilo. Ulice Beograda bile su pune ljudi, kaže Berić.

Ali nije sve tako svečano kod naših sunarodnika. Narodnu ljubav ne dele neki političari. Zbog činjenice da se Dejan borio kao dobrovoljac u Donbasu, bio je kažnjen. Nakon što je Aleksandar Zaharčenko odlikovao Berića ordenom „Za povratak Krima“, političarka Dragana Trifković pozvala je snajperistu iz Srbije i rekla da je predstavnik NATO video nagradu i zatražio od predsednika da donese zakon kojim se srpskim dobrovoljcima zabranjuje da se bore za Donbas. I ova izmena zakona je usvojena. To pokazuje koliki je uticaj predstavnika NATO-a u Berićevoj domovini.

Prema Dejanovim rečima, NATO štićenici su sproveli reforme u vojsci i policiji Srbije. Najbolje i najiskusnije antiterorističke jedinice su rasformirane. Heroji rata sa Kosovom ostali su bez posla.

Sećate se, 1999. godine, tokom bombardovanja, Srbi su oborili američki stelt avion? Do sada se veruje da je ovo bio jedini slučaj ovakvog pogotka. Dakle, moj prijatelj pukovnik Zoltan Dani je komandovao tom protivavionskom baterijom. Za sve vreme bitaka nije imao gubitaka u ljudstvu, iskusan je komandant, heroj. I otpušten je iz vojske, a sada radi u pekari, – ogorčen je Dejan.

Pokušaj atentata na Berića

Snajperista je uveren da su obaveštajne službe njegove rodne Srbije sada pravo gnezdo NATO agenata koji određuju politiku zemlje. Iz Srbije su dva puta slati saboteri da eliminišu samog Dejana.

Uhvatili su ih obaveštajci DNR. Uhvaćen je i srpski diverzant, koji je trebalo da digne u vazduh Vodokanal u Debaljcevu i otruje vodu. Prilikom hapšenja pronašli su eksploziv i dva kilograma žive.

Jedan scenario za sve

Srpski snajperista i profesionalni vojnik Dejan Berić, kodnog imena “Deki”, kaže da američke demokrate na isti način šire virus svoje demokratije svuda. Prvo, izaziva se politički sukob, koji vodi do raskola na nacionalnoj ili verskoj osnovi.

Tada ne dozvoljavaju da se iz toga izvuče mirnim političkim putem i počinje krvoproliće. Situacija u Jugoslaviji je slična situaciji u Ukrajini i mnogim drugim republikama bivšeg SSSR-a.

A ako Amerikanci uđu u zemlju kao pobednici, ponašaju se kao vlasnici. U Srbiji su, na primer, NATO vojnici sada nedodirljivi. Berić kaže da mogu besplatno da idu u restorane i uzmu šta žele.

Malo su se smirili tek pošto su Srbi nekoliko puta pretukli njihove oficire. Ljudima se ovo ne sviđa. Polako se narod diže, izlazi na proteste. Ali sada njihovi oficiri idu na naše univerzitete i govore studentima da je bombardovanje Beograda bilo opravdano i da Srbija sada mora u NATO. Ponosan sam što ih naša omladina ne sluša. Na jednom od ovih predavanja su izviždani i izbačeni“, kaže sagovornik.

Inače, to je u velikoj meri njegova lična zasluga. Dejan aktivno održava svoj kanal na internetu, a ima i brojnu omladinsku publiku. Berić na srpskom govori istinu o ratu u Jugoslaviji i podseća na žrtvu svog naroda, govori o ulozi i vrednosti Rusije. I veruju mu.

Vreme je došlo

Početak aktivnih neprijateljstava u bliskoj budućnosti Dejan Berić smatra više nego verovatnim. I poenta nije samo u tome da je neverovatna količina naoružanja i trupa sada dovedena do linije dodira. Činjenica je da je ovaj rat potreban i kolektivnom Zapadu i vladi Ukrajine:

Zelenskom je potreban kratak krvavi rat u kojem će izgubiti deo teritorije. Onda će opet moliti i govoriti da su Rusi neprijatelji – siguran je Berić.

Postoji još jedan jasan znak. Redovne jedinice Oružanih snaga Ukrajine se dovlače na prve linije fronta i dovode se nacionalni bataljoni.

Još 2015. sam rekao da će se rat završiti kada nacisti budu stali u prvi plan. Oni sprečavaju Kijev da vodi svoju politiku, a on će morati da posluži njima. Sudeći po onome što se sada dešava na liniji dodira, ovo vreme je došlo“, zaključio je snajperista.

Leave a Reply

Your email address will not be published.