PAKUJU JOŠ JEDAN RAT: Suzbićemo Rusiju u Gruziji, Moldaviji i Balkanu

Zbog opasnosti da se posledice ukrajinske krize preliju i da druge zemlje u susedstvu Rusije dođu na muke, Evropska unija mora pomoći Moldaviji i Gruziji i “gledati pomno na Zapadni Balkan, jer ćemo tamo videti provokacije, posebno u Bosni i Hercegovini”, izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borel.

Borel je to rekao posle zasedanja šefova diplomatija Unije koji su stavili na snagu oštre sankcije Rusiji zbog vojnog upada u Ukrajinu, a iz njegove izjave se može jasno zaključiti da su o tome raspravljali ministri inostranih poslova EU, nadležni za smernice u spoljnoj politici evropske 27-orice.

Evropski diplomatski zvaničnici novinarima su takođe preneli da je odluka o povećanju trupa u EU misiji Altea u Bosni i Hercegovini i snažnije posvećenje Zapadnom Balkanu „odgovor na pogoršavanje bezbednosti u širim razmerama ne samo zbog Ukrajine, već i zbog upliva Rusije na srpski entitet u Bosni, kao i na Crnu Goru i Srbiju“.

Evropski diplomatski zvaničnici novinarima su takođe preneli da je odluka o povećanju trupa u EU misiji Altea u Bosni i Hercegovini i snažnije posvećenje Zapadnom Balkanu „odgovor na pogoršavanje bezbednosti u širim razmerama ne samo zbog Ukrajine, već i zbog upliva Rusije na srpski entitet u Bosni, kao i na Crnu Goru i Srbiju“.

Evropska komisija je istovremeno, očigledno u nameri da se podvuče spremnost za podršku Zapadnom Balkanu, ponovo saopštila da će kroz, doduše još od oktobra 2020. najavljivani, investicioni paket od 3,2 milijarde evra, pomoći oporavak regiona.

Mada je EK predočila da su tu raspoloživa sredstva jedino milijardu i sto miliona evra iz IPA III programa u roku od sedam godina, dok bi do 2027-e trebalo da se privuče još očekivanih dvadesetak milijardi evra sredstava finansijskih organizacija i privatnog kapitala.

Nemački portal “Dojče vele” isto tako prenosi s vidnom pažnjom analizu austrijskog lista “Standard” u kojoj stoji da je napad Rusije na Ukrajinu doveo do toga da se mere predostrožnosti preduzimaju i u jugoistočnoj Evropi.

U Analizi se ističe objašnjenje evropske vojne misije Eufor u BiH da je odluka o upućivanju dodatnih 500 vojnika u Bosnu usledila “zbog pogoršanja međnarodne bezbednosne situacije, što bi moglo potencijalno dovesti do nestabilnosti u Bosni i Hercegovini”.

Standard ističe da bi “pojačanje trupa trebalo pre svega da stavi do znanja odlučnost da se očuva teritorijalni integritet i suverenitet BiH, a trupe stacionirane u Brčkom mogle bi odgoditi ili sprečiti zauzimanje (otcepljenje) cele teritorije Republike Srpske”.

I, kako dodaje, predsednika RS “(Milorada) Dodika dugi niz godina ne podržava samo Srbija, već pre svega i Rusija, a u celom regionu sada postoji zabrinutost da bi Rusija – isto kao što je to učinjeno Narodnim republikama Lugansk i Donjeck – mogla da prizna Republiku Srpsku kao nezavisnu državu kako bi stvorila još veću nestabilnost na Balkanu”.

Bečki dnevnik navodi da je “Dodik takođe saveznik Hrvatske nacionalističke stranke HDZ u BiH koja sada i otvoreno traži treći entitet”.

“Nemački Maršal fond SAD” (GMFUS ) takođe tvrdi da “od Balkana do Malija i dalje, Rusija popunjava prazninu ostavljenu slabošću Zapada” i kaže da “ako Rusija preuzme nadzor nad Ukrajinom ili uspe da tu zemlju ozbiljno destabilizuje, za Ameriku i Evropu će početi nova era” .

“Vođi SAD i Evrope će se sučeliti s dvostrukim izazovom da preispitaju evropsku bezbednost i ne budu uvučeni u rat većih razmera s Rusijom”, zaključak je ; “Nemačkog Maršal fonda SAD”.

Visoki predstavnik EU Borel je u posebnom osvrtu za francuski list “Mond” izneo ne samo strategijsko i geopolitičko, bezbednosno viđenje sukoba u i oko Ukrajine, već i ideološki stav sa stanovišta vrednosti, a to je da “suština celog zbivanja leži u sve više autoritarnoj prirodi režima Vladimira Putina, u njegovom dubokom ubeđenju da bi širenje slobode i demokratije do njegovih granica predstavljalo životnu opasnost po njegovu vlast”.

U jednoj posebnoj opširnoj analizi “Nemačkog Maršalovog fonda SAD” se takođe podseća na to da “sve u svemu, temelj ruskog razmišljanja i politike prema međunarodnom poretku nije jasno uvrežen jedino u poglavitom naglašavanju statusa Rusije kao velike sile”.

U analizi se ukazuje i na to da je šef ruske diplomatije “Sergej Lavrov 2016-e istakao da u situaciji posle ‘hladnog rata’ postoji realna šansa da se prevaziđe unutarevropski raskol i to preokrene u zajednički evropski dom kao stvarnost.

“Međutim”, zaključak je “GMFUSA”, “taj poslehladnoratovski poredak nije uvažio interese Rusije, pa otud Rusija sad odbija da se povinuje njegovim pravilima”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.