Novi gasovod do Kine zaštitiće Gasprom od inflacije

Aktivna diskusija o izgradnji novog gasovoda do Kine kapaciteta 50 milijardi kubnih metara trebalo bi da počne uskoro.

Ovaj projekat je ranije najavljen, a sada je od posebne važnosti. Očigledno, jedno od najhitnijih pitanja biće cena budućih isporuka.

Štaviše, to pitanje se povremeno postavlja i sada, u kontekstu rada Snage Sibira, postojećeg gasovoda u NR Kini.

Zaista, cena prodaje gasa Kini, sada je dva do tri puta niža, od cene prirodnog gasa za mnoge zemlje EU.

Razlozi su poznati: za ugovor sa Kinom se koristi „naftna“ cena (tačnije, cene su vezane za korpu naftnih derivata), štaviše, sa vremenskim odmakom, pa čak i sadašnje cene odražavaju cenu nafte nekoliko nekoliko meseci ranije.

A u Evropi se obračuni po ugovorima vezuju za menjačke cene gasa unutar same EU, koje su sada višestruko porasle od „norme“.

Ali dok trenutne ultra-visoke kursne cene u EU, mogu da opstanu dugo, možda čak i godinama, one su dugoročno neodržive iz raznih razloga.

Na primer, po takvoj ceni isplativo je izvlačiti najteže rezerve, što će povećati ponudu.

A samo grejanje na naftne derivate sada ispada dva ili više puta jeftinije od gasa.

Inače, ovaj proces se, naravno, dešava u ograničenom obimu, jer je takav prelazak daleko od mogućeg, svuda.

Osim toga, ako hipotetički “zameniti sav gas za naftu”, onda ovo drugo jednostavno neće biti dovoljno.

Katar takođe pokazuje svoj stav prema budućnosti cena gasa.

Zemlja tradicionalno pokušava da proda svoj LNG po visokoj ceni, Katar, iz očiglednih razloga, ima maksimalnu fleksibilnost u izboru kupca, a Evropa je spremna da sklapa ugovore vezane za trenutno veoma visoke kursne cene.

Čini se da su sve karte u ruci. Ali u ovoj pozadini, Katar pregovara o prodaji LNG-a, u skladu sa novim dugoročnim ugovorima sa Kinom i uz „naftnu“ cenu.

Nećemo ulaziti u detalje formula za cene. Ali po ceni nafte od, recimo, 80 dolara po barelu, može se proceniti da će LNG na kineskoj obali, koštati oko 330 dolara za hiljadu kubnih metara.

Odnosno, dugoročno gledano, Katar i dalje očekuje pad spot cena gasa i želi da dobije ili dobije stabilnost, od vezivanja cena za naftu.

Možemo li očekivati sličnu cenu za budući ruski ugovor za nove isporuke gasa Kini?

Moguće je da će biti nešto niže, a za to postoji objektivan razlog.

Činjenica je da se glavna ekonomska aktivnost i shodno tome, potražnja za gasom u Kini (kao iu mnogim drugim zemljama) primećuje u primorskim provincijama.

Shodno tome, LNG je najpogodnije rešenje, jer se kupuje na kopnu.

A gas, na primer, iz zemalja centralne Azije ulazi u retko naseljenu autonomnu oblast Sinđang Ujgur.

Dakle, dalje gasovode mora da povuče sama Kina do obale, što utiče na konačnu cenu gasa.

Zbog toga je i postojeći gasovod Snaga Sibira projektovan tako, da ulazi na istok i dovodi gas u region Pekinga, gde je zaista potreban.

A troškovi Kine za izgradnju svog dela gasovoda ispadaju manji u poređenju sa centralnoazijskim gasom.

Ipak, čak i običan pogled na mapu odmah će pokazati da je put od Pekinga do rusko-kineske granice, nekoliko puta duži nego do kineske obale.

A kako se obim po sadašnjem ugovoru o snabdevanju povećava, ruski gas će ići južnije uz obalu, to su i troškovi Kine.

Stoga je ruski gasovodni gas od interesa za Kinu po cenama, ispod cene LNG-a, kako bi nadoknadio svoje troškove transporta unutar zemlje.

Ali da se vratimo na novi gasovod Snaga Sibira-2, koji se trenutno projektuje, koji više neće dovoditi gas u Kinu sa novih nalazišta u Istočnom Sibiru, već će preusmeriti rezerve Zapadnog Sibira, koje sada idu u Evropu.

Prvobitno je planirano da uski deo granice između Kazahstana i Mongolije postane ulazna tačka u Kinu.

Ali tada bismo se suočili sa već opisanim problemima – Kini gas u ovom regionu nije potreban, što znači da je spremna, da ga uzima veoma jeftino.

Dakle, pre par godina je projekat promenjen, sada bi Mongolija trebalo da bude tranzitna zemlja i pristup istom regionu, blizu Pekinga.

Ipak, mora se priznati da je sada ruski gas na granici sa Kinom jeftiniji od centralnoazijskih snabdevanja, iako gas iz Centralne Azije ima duži transportni krak, kroz Kinu.

Ovo se često objašnjava posebnim uslovima za kredite i ulaganja same NRK u vađenje i transport gasa u Turkmenistanu.

Na ovaj ili onaj način, sada nam je važno kolika će biti cena gasa, za nove isporuke iz Rusije.

Prerano je govoriti o konkretnim formulama i cenama, možda će, uzgred, da cene budu mešovite i da će uzeti u obzir nove trendove na tržištu.

Ali ovde je važno napomenuti: odnos povezivanja nafte u novim ugovorima o snabdevanju LNG-a, postao je 20-30 odsto manji nego u vreme potpisivanja ugovora Snaga Sibira-1.

Odnosno, na osnovu opisane logike, Kina bi u novom ugovoru o isporuci našeg gasa mogla da ponudi još nižu cenu.

I naravno, ne treba zaboraviti da bi Kina želela da iskoristi svoj status jedinog kupca gasa iz gasovoda na istoku, do sada.

Ipak, ima razloga da se nadamo da će cena biti dostojna.

Situacija se dosta promenila u odnosu na 2014, kada je sklopljen prvi ugovor sa Kinom, na „Snagi Sibira”.

Poslednji događaji pokazuju, da se u slučaju bilo kakve međunarodne napetosti snabdevanje LNG-om, uključujući i američke i uopšte pomorski transport, ispostavljaju kao rizične.

To našoj strani daje određene prednosti u pregovaračkoj poziciji.

Na kraju krajeva, cevovod pruža skoro stopostotnu garanciju snabdevanja, tako dragocenog u svetu, koji se menja.

Sve ovo se, naravno, razume i u Pekingu i u Moskvi.

Što ne negira činjenicu da će pregovori biti teški: Kina je tradicionalno težak pregovarač, pored toga, gore opisani objektivni razlozi, vezani za troškove “Sama Kina”, za prevoz unutar zemlje, objasnite želju da dobijete dodatni popust.

I poslednje ali možda najvažnije. Udžbenici o finansijskom menadžmentu nas uče da je za donošenje odluke o investiranju na projektu, potrebno izgraditi model novčanih tokova, štaviše, diskontovanih, odnosno vodeći računa o vrednosti novca (povrat na očekivana ulaganja, u najjednostavnijoj verziji, ovo je kamata na depozit).

A ako, kažu, nije moguće ostvariti zadati povraćaj ulaganja, onda nema potrebe, da učestvujete u takvom projektu.

Bilo je dosta spekulacija na ovu temu u vezi sa aktuelnim „Sibirskim silama“.

A evo dva razmatranja.

Prvo, retko ko, je ovim metodama izračunao isplativost sovjetskih izvoznih gasovoda u Evropu.

A kada bi se računali, možda bi ispalo negativno.

Ali sovjetska gasna infrastruktura se isplatila i dugi niz godina donosila prihode Ruskoj Federaciji i Gaspromu, kao komercijalnom preduzeću.

I drugo.

Gasprom sada ima novca i povećan prihod od skupe prodaje na evropskom tržištu.

Naravno, kao što nas teorija ponovo uči, ako ne postoji projekat sa prihvatljivom stopom prinosa, možete jednostavno zadržati prihod na svojim računima ili ga „raspodeliti akcionarima“ (takođe napominjemo da uvek postoji interna gasifikacija, ali u redu sada je tamo proces u punom jeku).

Ali nema sumnje da Gasprom treba da nastavi i sa izvoznim aktivnostima.

Ovo nije samo devizna zarada, već i geopolitička komponenta.

To znači da je u svakom slučaju potrebno graditi novi gasovod do Kine, pošto će se evropski izvoz postepeno smanjivati.

I još jedno razmatranje: vrlo je verovatno da ulazimo u period visoke inflacije.

Ako se to zaista pokaže tako, onda je za kompaniju prisustvo imovine, koja stvara prihod mnogo važnije od novca na računima ili čak kredita.

Leave a Reply

Your email address will not be published.