Nemačka zamrzava razvojne projekte u Republici Srpskoj

Nemačka vlada je zbog secesionističke politike u Republici Srpskoj suspendovala četiri razvojna infrastrukturna projekta za koje je bilo izdvojeno 105 miliona evra, izjavila je nemačka ministarka za razvoj Svenja Šulce.

Šulce je juče na plenarnoj sednici donjeg doma nemačkog parlamenta, Bundestaga, rekla da postoji saglasnost Berlina i Evropske komisije da treba povući konzekvence iz nacionalističkog i separatističkog kursa i da je zato njeno ministarstvo obustavilo pripremu tih projekata u RS „sve dok ne odustane od svih secesionističkih težnji”.

Šulce je, međutim, naglasila da državi Bosni i Hercegovini treba i dalje pomagati, kako bi ona postala otpornija na spoljne uticaje, objavljeno je na sajtu nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Precizirala je da je Nemačka od 1999. godine za BiH izdvojila 833 miliona evra razvojne pomoći i naglasila da će ta razvojna saradnja biti i nastavljena, preneo je portal Euraktiv Srbija.

„Ta zemlja je uprkos svežim ranama iz prošlosti, zajedno sa međunarodnom zajednicom postavila prve temelje funkcionalne države i značajno unapredila uslove života svojih stanovnika”, rekla je Šulce u raspravi povodom 30. godišnjice početka rata u BiH, koju je obojio i rat u Ukrajini.

„Rat ruskog predsednika Putina protiv Ukrajine je prva agresija na neku zemlju u Evropi od Drugog svetskog rata. Ali to nije prvi rat na evropskom tlu od 1945. Još 1991 imali smo krvave ratove u bivšoj Jugoslaviji, prvo u Sloveniji, pa u Hrvatskoj”, rekla je Šulce, dodajući da je zatim rat izbio i u BiH.

Prema njenim rečima, sada, posle 30 godina, opet postoji opasan razvoj događaja u Bosni i Hercegovini. „Seperatističke težnje Republike Srpske gledam sa velikom zabrinutošću”, rekla je Šulce.

„One ne ugrožavaju samo stabilnost BiH. Upravo u ovoj ratnoj situaciji u Ukrajini preti lančana reakcija na Zapadnom Balkanu, pa i šire”, ocenila je nemačka ministarka.

„Rusija je u proteklih 30 godina iz najrazličitijih razloga podržavala separatističke tendencije u partnerskim zemljama kao što su BiH, Moldavija i Gruzija. Toga treba da budemo svesni i moramo se dosledno odupreti svim tendencijama političke i ekonomske destabilizacije u Evropi”, rekla je Šulce.

Ona je ponovila da Nemačka vlada podržava približavanje celog Zapadnog Balkana i istočnog partnerstva Evropskoj uniji, dodajući da to duguje ne samo žrtvama ratova, nego i ljudima koji su željni bezbednosti i boljeg života.

Državna sekretarka za Evropu Ana Lirman ponovila je u Bundestagu da se nemačka vlada zalaže za sankcije protiv srpskog člana tročlanog predsedništva BiH Milorada Dodika.

„Takvo destruktivno ponašanje ne sme proći bez posledica”, rekla je Lirman, a prenosi portal Euraktiv Nemačka.

„Smatramo da su potrebne i sankcije protiv onih koji huškaju na secesionistički rat – pre svih protiv Milorada Dodika”, dodala je Lirman.

Do sada su, međutim, takve sankcije naišle na malu podršku članica EU, i podržavaju ih, pored Nemačke, samo Belgija, Holandija, Luksemburg i Češka.

Ipak, nisu samo predstavnici Srba u Bosni ti koji su krivi za sve probleme, pošto mnogi smatraju da i politički predstavnici bosanskih Hrvata i Bošnjaka podstiču nacionalizam.

„Sve tri strane vode nacionalisti, a evropske institucije im još i podilaze, tako što pregovaraju sa političkom mafijom, umesto da postave jasne uslove”, rekao je za EURACTIV poslanik Bundestaga Josip Juratović, prenosi Beta.

Leave a Reply

Your email address will not be published.