Milijarderi kupuju milione hektara zemlje koristeći klimatske promene kao opravdanje – NIKO NE ZNA KAKAV IM JE PLAN

Najnoviji izveštaj Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) izazvao je široku međunarodnu zabrinutost.

BBC je preneo da je to „dimna zavesa za čovečanstvo“, a New York Times je upozorio: „Vrela budućnost je izvesna“. U naslovu Gardiana se navodi da su velike klimatske promene „neizbežne” i „nepovratne”, dok su i BBC i Gardian preneli istraživanje koje je pokazalo da 4 od 10 mladih ljudi sada ima gotovo nekontrolisanu anksioznost zbog klime.

Prema istraživanju, skoro polovina mladih od 16 do 25 godina širom sveta okleva da ima decu zbog, kako veruju, klimatske krize i smatraju da vlade čine premalo da je spreče.

Ipak, našli su se bankari koji će, uz pomoć UN i svetskih vlada, konačno da spasu stvar. Prvi korak je: pronaći način da kupite, posedujete i unovčite zemljište koje treba da sačuvamo.

U oktobru su mediji pisali o jednom od planova koje je pokrenula nova grupa pod nazivom „Intrinsic Exchange Group“ (IEG) koja obećava da će nas zauvek spasiti od ove katastrofe. Prema IEG-u, uz pomoć multinacionalnih korporacija, milijardera i drugih investitora, UN i IEG će spasiti planetu od sigurnog istrebljenja. Na kraju krajeva, UN su jednom priznale da su „svetski poslovi sada predmet UN-a“.

Iz izveštaja:

U septembru je Njujorška berza (NISE) objavila da je razvila novu klasu imovine i listing vozila koja imaju za cilj „očuvanje i obnavljanje prirodnih dobara, a koja na kraju leže u osnovi mogućnosti postojanja života na Zemlji“. Vozilo, poznato kao kompanija za prirodna dobra, ili NAC, omogućiće formiranje specijalizovanih firmi „koje poseduju prava na usluge ekosistema proizvedene na određenom delu zemlje, kao što je sekvestracija ugljenika, ili čista voda“. Prirodna dobra koja ovi NAC-ovi pretvaraju u robu biće kasnije održavana, kontrolisana i uzgajana od strane njih.

U SAD, Summit Carbon Solutions je nedavno započeo rad na dobijanju zemljišta u Severnoj Ajovi za svoj predloženi gasovod Midwest Carbon Express.

Summit Carbon Solutions, izdanak Summit Agriculture Group, stoji iza projekta Midwest Carbon Express vrednog 4,5 milijardi dolara. To bi bio najveći projekat ekstrakcije ugljenika na svetu sa ciljem slanja 12 miliona tona CO2 godišnje u zapadnu Severnu Dakotu, gde se može skladištiti pod zemljom.

Vlasnici zemljišta su izrazili zabrinutost u vezi sa korišćenjem eminentnog domena od strane kompanije Summit Carbon, što omogućava kompaniji da izgradi cevovod na zemljištu bez saglasnosti vlasnika zemljišta (Eminentni domen je kada državni organ može steći privatnu imovinu za javnu upotrebu, uz nadoknadu pogođenim vlasnicima zemljišta).

Dok su se sumnjivi poslovi poput ovih dešavali u SAD decenijama, ove nove korporacije neće biti u velikoj meri fokusirane na zemlju otetu u SAD. Navodno, NAC će koristiti sredstva iz ovih novodobijenih i monetizovanih prirodnih dobara da pomognu u borbi protiv klimatskih promena tako što će „očuvati“ kišne šume, planine i jezera uglavnom u inostranstvu. Oni takođe obećavaju da će promeniti „konvencionalne poljoprivredne proizvodne prakse“ farmi kako bi ih učinili efikasnijim i održivijim.

Ali, kreatori NAC-a priznaju da je krajnji cilj izvući trilione profita od prirodnih procesa kao što je fotosinteza, primeniti suštinske vrednosti na prirodne procese, a zatim ih unovčiti.

Nadamo se da će posedovanje kompanije za prirodna dobra biti način na koji sve širi krug investitora ima mogućnost da ulaže u nešto što je suštinski vredno, ali je do ove tačke zaista bilo isključeno sa finansijskih tržišta, rekao je glavni izvršni direktor NISE Majkl Blugrund nakon lansiranja NAC ideje.

Nakon lansiranja, Fortune Magazine je primetio da NAC omogućava „novi oblik održivog ulaganja“ koji je privikao pažnju generalnog direktora BlackRock-a Leri Finku, zajedno sa brojnim drugim zloglasnim investitorima.

Zauzvrat, investitori će dobiti pristup novom obliku održivog ulaganja—prostoru koji je oduševio ljude poput generalnog direktora BlackRock-a Lerija Finka – piše Fortune Magazine.

U 2019. godini, IEG se udružio sa NISE — koji i sam ima manjinski udeo — da bi pokrenuo ideju NAC-a. Tri najveća investitora u IEG su Fondacija Rokfeler, Aberdare Ventures, firma rizičnog kapitala koju je osnovao Pol Klingenštajn, fokusirana uglavnom na digitalnu zdravstvenu zaštitu, i Međuamerička razvojna banka, koja je najveći izvor finansiranja razvoja za Latinsku Ameriku.

IEG trenutno radi sa vladom Kostarike na vođenju „pilot programa“ u Kostariki. Andrea Meza Muriljo, ministar za životnu sredinu i energiju Kostarike, tvrdi da pilot projekat sa IEG „produbljuje ekonomsku analizu ekonomske vrednosti prirode i nastavlja da mobiliše tok sredstava za održavanje prirode“.

Prema IEG-u, plan je da se uvede „nova klasa imovine zasnovana na prirodnim dobrima i mehanizam za njihovo pretvaranje u finansijski kapital“. Nova ‘aktiva’ prema grupi je sve što čini „život na Zemlji mogućim i prijatnim, i uključuje biološke sisteme koji obezbeđuju čist vazduh, vodu, hranu i lekove.

Pojednostavljeno, čitavi ekosistemi i koristi koje ljudi dobijaju od njih postaće finansijska sredstva. Sredstva će uključivati proizvodnju hrane, turizam, čistu vodu, biodiverzitet, oprašivanje, pa čak i sekvestraciju ugljenika. Imovina će tada biti u vlasništvu korporacija, a akcije u ovoj imovini će se prodavati na Volstritu.

Kao što IEG primećuje, NAC je samo emitent prirodnog dobra, dok sredstva koju NAC predstavlja mogu kupiti investitori poput BlackRock-a. Ti investitori uključuju institucionalne investitore, privatne investitore, pojedince i institucije, korporacije, državne fondove i multilateralne razvojne banke.

Sve ovo je moguće samo ako vlasništvo nad zemljištem pređe u ruke banaka.

Multilateralne razvojne banke (MDB), kao što je Svetska banka, koriste dug zemalja u razvoju kako bi ih primorale da privatizuju javnu imovinu. Izveštaj GFANZ-a navodi da Alijansa sada pokušava da koristi istu kontroverznu taktiku forsirajući više deregulacije u zemljama u razvoju kako bi se omogućilo članicama Alijanse da investiraju.

Drugi način na koji se ovo otimanje zemlje može postići je korišćenjem moćnih međunarodnih grupa kao što su UN da vrše pritisak na zemlje u razvoju da deregulišu i otvore svoje zemljište za privatizaciju zbog „hitne opasnosti po život“ od klimatskih promena.

GFANZ alijansu su u aprilu pokrenuli Džon Keri, Dženet Jelen i bivši predsednik Banke Engleske Mark Karni. Karni takođe predsedava savezom sa Majklom Blumbergom.

Leave a Reply

Your email address will not be published.