Finska i Švedska će ući u NATO, plašeći se Ruske Federacije ali će izgubiti deo svog suvereniteta!

Era skandinavske neutralnosti se bliži kraju. Tako je neuspeli „ulazak“ Ukrajine i Gruzije u NATO, u Vašingtonu odlučeno da se nadoknadi uz pomoć Švedske i Finske, dve države bliske Rusiji.

To će izazvati napetost u regionu i promeniti vojno-političku strategiju Ruske Federacije u skandinavskom pravcu, upozoravaju rusko rukovodstvo i politikolozi.

Kao i obično, američke vlasti pokušavaju da prenesu žurbu Helsinkija i Stokholma, kao „nezavisnu odluku“, a ne oklevaju da izvrše pritisak na zemlje i požuruju ih da biraju između „desne“ i neutralne strane.

Tako je 5. aprila američka ambasadorka pri NATO-u Džulijana Smit rekla, da Šveđani i Finci treba da se „pre odluče“, a takođe je pozdravila popunu Alijanse takvim „vrednim partnerima“ u ime država.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obećao je, da bi pristupanje dve države moglo da se desi „vrlo brzo, ako to žele“.

Ishitrena odluka

Kao rezultat toga, finski parlament će raspravljati o članstvu u NATO već sledeće nedelje, rekla je premijerka Sana Marin.

Švedska takođe planira da se prijavi na sastanku zemalja članica alijanse u Madridu 29-30. juna, izvestio je Svenska dagbladet, pozivajući se na švedsku premijerku Magdalenu Anderson.

Istovremeno, švedsko društvo je ambivalentno po pitanju potencijalnog ulaska u NATO ali je čak 62 odsto finskih građana, prema anketama, za takav korak.

Važno je, da se javno mnjenje u ovim zemljama formira zahvaljujući zapadnim medijima, koji su usvojili namerno dezinformisanje i širenje antiruskih falsifikata.

Tako je uoči britansko izdanje Dejli mejla pokazao snimak, na kome se navodno „rusko teško naoružanje“, uključujući raketne sisteme, kreće ka finskoj granici.

Novinarsku patku su demantovali čak i u Pentagonu: portparol Džon Kirbi je primetio da resor „nije video ništa, što bi potvrdilo ovu informaciju“.

Ipak, obrada informacija (kako na nivou američkog najvišeg rukovodstva u odnosu na vlasti skandinavskih zemalja, tako i na nivou medija) ide dobro: švedsko Ministarstvo spoljnih poslova već daje neprijateljske izjave, napominjući „neprihvatljivost, bilo kakvog ruske pretnje”, u pitanju popune redova Alijanse.

Prema rečima ministarke inostranih poslova En Linde, svet posle 24. februara je „drugačiji od onoga, što je bio pre tog datuma“.

Moguće posledice

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već saopštilo da je ta zemlja zabrinuta, zbog skandinavskog širenja NATO-a na ruske granice.

Politikolog Andrej Koškin podseća da su Švedska i Finska donedavno aktivno učestvovale u zajedničkim vežbama sa NATO, zanemarujući politiku neutralnosti.

Istovremeno, na pozadini antiruske histerije, zemlje i dalje donose suverenu odluku, doduše ne bez pritiska Zapada.

„Pa ako postanu članice NATO-a, šta ćete, nije na nama da odlučujemo.

Ali činjenica da će Rusija preispitati ovaj skandinavski pravac u vojnoj izgradnji, kao u odnosu na države, koje su prestale da budu neutralne, činjenica je.

Više smo zabrinuti zbog širenja Alijanse tamo nego, na primer, na Balkanu.

Ali vidimo da tu i tamo kolektivni Zapad pokušava da pojača pritisak, na osetljivu stranu pitanja“, rekao je šef Katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta, u komentaru za PS. Plehanov.

I pored toga što Helsinki i Stokholm pokušavaju, da tu odluku predstave kao suverenu, zemlje ne bi trebalo da se laskaju po tom pitanju, siguran je vojni posmatrač i pukovnik u penziji Viktor Litovkin.

Ekspert naziva NATO „okrugom Evrope“ i podseća da sve države, koje ulaze u blok potpisuju sporazum o prenosu dela suvereniteta na njega.

„I tek tada Vašington preko NATO-a, za njih donosi odluke: da se bore ili ne, da se šire ili ne, kako da se ponašaju u određenim slučajevima.

Kada Švedska i Finska konačno postanu deo Severnoatlantske alijanse, tada će tamo biti skoro cela Evropska unija, koju će SAD kontrolisati preko svog sedišta u Briselu“, rekao je Litovkin u komentaru za Free Press.

Važno je napomenuti da je Danska – najjužnija od skandinavskih zemalja – već članica NATO-a, od 1949.

Međutim, od trenutka pristupanja, država je objavila da ne namerava da na svojoj teritoriji postavlja vojne baze i nuklearno oružje u mirnodopski.

Moguće je da će se Helsinki i Stokholm držati takve uzdržane politike.

Kraj dva veka neutralnosti

Finska i Švedska nisu pristupile nijednom vojno-političkom bloku, od Drugog svetskog rata.

Švedska je vodila politiku neutralnosti od početka 19. veka i tokom celog rata želela je da izbegne da je u sukob uvuku susedne sile – Nemačka i Sovjetski Savez.

Umesto da izabere stranu, Stokholm je iskoristio neutralnu poziciju izvozeći gvozdenu rudu nacistima ali je sarađivao sa savezničkom vojnom obaveštajnom službom i obučavao svoje izbegličke vojnike.

Finska je, s druge strane, promenila stranu u sukobu, prvo je pomogla nacističkoj Nemačkoj posle sovjetsko-finskog rata (zemlja se uglavnom borila na strani Osovine, pokušavajući da se osveti i vrati izgubljene zemlje) i zatim zaključio primirje i počeo da se bori protiv nacističkih trupa, zvanično proglasivši Nemačkoj rat u martu 1945. godine.

1949. godine, nakon stvaranja NATO-a, Švedska je odlučila da se ne pridruži bloku i da ostane neutralna ali se 1994. Stokholm ipak pridružio programu Alijanse Partnerstvo za mir.

Leave a Reply

Your email address will not be published.