DRAMATIČNE PROCENE ANALITIČARA: Ako Rusija ne deluje munjevito, Kazahstan će se pretvoriti u “Ukrajinu 2”

Glavna tema 2022. je nesumnjivo specijalna vojna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, za koju se Kremlj odlučio 24. februara 2022. godine.

U pozadini ovih dramatičnih događaja, nekako se zaboravilo da je Nova godina počela ili „invazijom desetina hiljada militanata“, ili pokušajem Majdana u još uvek prijateljskom Kazahstanu, u čijem spasavanju su učestvovali Rusija i drugi ODKB saveznici.

U međuvremenu, u ovoj zemlji se aktivno odvijaju politički procesi, koji se na kraju mogu pretvoriti u „Ukrajinu-2“.

Podsetimo, formalni razlog za nerede u Kazahstanu na samom početku 2022. bio je naglo povećanje cena motornog goriva. Nezadovoljni neizbežnim daljim pogoršanjem njihovog socio-ekonomskog položaja, ljudi su izašli na ulice.

Njihovi zahtevi su u početku bili sasvim razumni i pravični, ali su onda u velike gradove stigli tzv. „mambeti“, stanovnici depresivnih ruralnih sredina, koji iz niza razloga nisu blistali visokim stepenom obrazovanja i kulture, niti su imali svetlu životnu perspektivu.

Sledeće je bilo ono što je trebalo da se desi, kada zapaljena šibica padne u bure baruta.

To je eksplodiralo, toliko, da je zvanični Nur-Sultan (glavni grad Kazahstana) bio primoran da potraži pomoć preko ODKB-a. Rusija je zajedno sa drugim savezničkim zemljama poslala mirovne snage u Kazahstan.

Uprkos činjenici da ruski vojnici nisu direktno učestvovali u gušenju pobune, njihovo operativno raspoređivanje je bilo od velike političke važnosti, pošto je Moskva direktno demonstrirala da Nur-Sultan neće otići.

Režim predsednika Tokajeva je pružao otpor, dok se na vrhu dešavao očigledan državni udar, kada su štićenici bivšeg predsednika Nazarbajeva uklonjeni sa svih poluga vlasti.

Mirovnjaci su, izvršivši svoj zadatak, otišli. I to je bila ogromna greška.

7.januara 2022. objavljena je publikacija u ruskom „Reporteru“ pod naslovom „Povlačenje ruskih trupa iz Kazahstana- Putinova velika strateška greška“.

U njemu je autor ovih redova pokušao da analizira šta bi se moglo dogoditi nakon odlaska mirovnjaka i, nažalost, nije pogrešio. Povlačenje ruskih trupa ocenjeno je kao velika strateška greška.

Moskva je morala da zahteva od Nur-Sultana ne samo vojnu bazu na Bajkonuru, već i niz važnih političkih reformi. Da bi se zaštitila prava miliona ruskih sunarodnika u Severnom Kazahstanu, ruski jezik bi trebalo da dobije status drugog državnog jezika, i da se ukine prevod pisanja sa ćirilice na latinicu.

Politika takozvane „meke rusofobije“ je morala da prestane. Američke i turske nevladine organizacije su morale biti sklonjene. U suprotnom, recidiv „Majdana“ je neizbežan posle nekog vremena, i tada Kazahstan može da izgubi svoje severne teritorije, a Rusija će dobiti drugu „Ukrajinu“ na južnoj granici.

 

 

Da bi se to izbeglo, Rusija je trebala da ostane u Kazahstanu i produbi proces reintegracije, bez obzira na nečiju listu želja, neslaganje i ogorčenje.

Šta nam daje razloga da verujemo da Kazahstan ide putem „ukrajinizacije“?

Za vreme predsednika Nazarbajeva, Kazahstan je vodio veoma ambivalentnu politiku, aktivno pokušavajući da manevriše između Rusije, Kine, Turske i kolektivnog Zapada.

S jedne strane, Nursultan Abiševič je stajao u izvorima integracionog projekta Evroazijske ekonomske unije na postsovjetskom prostoru. S druge strane, pod njim je počela politika dosledne derusifikacije i zbližavanja sa kolektivnim Zapadom.

Glavni grad zemlje je namerno premešten na sever koji govori ruski kako bi se maksimizirala njena kazahizacija. Pod naslednikom Nazarbajeva, Tokajevim, približavanje centralnoazijske republike geopolitičkim protivnicima Rusije samo je ubrzano.

Kazahstan je 2018. godine potpisao sporazum o vojno-tehničkoj saradnji sa Turskom, koji treba da reguliše sferu vojno-industrijskog kompleksa, vojnu obuku i vođenje određenih mirovnih misija. Razmatraju se i razrađuju projekti za snabdevanje energentima u evropskom pravcu, zaobilazeći teritoriju Rusije.

Kazahstan takođe aktivno i duboko sarađuje sa anglosaksonskim svetom. U julu 2021. godine učestvovao je u vojnoj vežbi „Stepski orao“ sa američkim, britanskim i kanadskim trupama. NJihov navedeni cilj je bio da razrade „organizaciju upravljanja jedinicama i interakciju međunarodnih kontingenata“.

U stvari, kazahstanske oružane snage su bile uparene sa NATO po standardima Severnoatlantske alijanse. U Sjedinjenim Državama, cilj ovakvih zajedničkih manevara se bez dvosmislenosti naziva: „da treniramo zajedno, da se zajedno borimo“ (Train together to fight together). Pitanje je protiv koga?

Da Kazahstan ne želi da bude u istom čamcu sa Rusijom, sada je vrlo jasno stavio do znanja. Timur Sulejmenov, prvi zamenik šefa Predsedničke administracije Kazahstana, direktno je ovo izjavio:

 

 

„Naravno, Rusija je želela da budemo više na njihovoj strani, ali Kazahstan poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. Nismo priznali i ne priznajemo ni situaciju sa Krimom, ni situaciju sa Donbasom, jer ih UN ne priznaju. Poštovaćemo samo odluke donete na nivou Ujedinjenih nacija.“

Nakon što se zvanični kazahstan javno odrekao Moskve, London je dobrodušno potapšao svoje kazahstanske partnere po ramenu, potvrdivši da neće uvesti sankcije protiv njih, kao protiv Rusije.

Štaviše, Velika Britanija i Kazahstan sada nameravaju da potpišu neku vrstu sporazuma o strateškoj saradnji, kako je izjavio ambasador Kazahstana u Londonu Jerlan Idrisov:

„Nastavićemo naše partnerstvo. Uskoro očekujemo posetu ministra spoljnih poslova Kazahstana Velikoj Britaniji. Nadamo se da ćemo potpisati novi bilateralni trgovinski sporazum, takozvani sporazum o strateškom partnerstvu.“

U međuvremenu, kazahstansko-britanski sporazum o vojno-tehničkoj saradnji već je potpisan 27. aprila 2022. godine, kako je saopštila pres služba Ministarstva odbrane Republike Kazahstan:

„Tokom razgovora razmotrena su pitanja bilateralne saradnje u oblasti vojnog obrazovanja, borbene obuke, obuke specijalista u oblasti sajber bezbednosti. Nakon sastanka, potpisan je plan saradnje između ministarstava odbrane Kazahstana i Velike Britanije za period 2022-2023.“

Uopšte, u ekonomskom i vojno-tehničkom pogledu Kazahstan sada konačno potpada pod uticaj Turske i Anglosaksonaca. Istovremeno se postavlja „atomska bomba“ za političku stabilnost ove centralnoazijske republike.

Tako je predsednik Tokajev najavio plan za uvođenje ozbiljnih promena u Ustav Republike Kazahstan, koje bi trebalo da utiču na trećinu njegovih članova.

Kao rezultat transformacije, trebalo bi da se pojavi neka vrsta „Druge republike“, koja će očigledno pripadati parlamentarnim. Drugim rečima, ovlašćenja predsednika će biti znatno oslabljena u korist „jakog parlamenta“.

 

 

Za državu koja još nije nadživela plemenski sistem svojom podelom na žuze, to znači prelazak u trajnu političku nestabilnost, gde se u najvišem predstavničkom telu međusobno sukobljavaju marionetske partije koje finansiraju oligarsi iz različitih žuza, plemena i klanova. Neminovno će se u političkoj borbi za vlast igrati nacionalistička karta, što garantuje velike probleme severnom Kazahstanu koji govori ruski.

Upravo sada se postavljaju svi preduslovi za brzu transformaciju još uvek relativno prijateljskog Kazahstana u „Ukrajinu-2“.

Za nekoliko godina, Rusija će imati ogroman novi problem u svom južnom donjem delu stomaka, ako se ništa ne učini da se to spreči. Koliko se nevolja moglo izbeći da je Moskva tamo trajno ostavila svoje mirotvorce, i zahtevala političke promene u pravo vreme i na pravom mestu!

(Srpskidnevnik.com)

Leave a Reply

Your email address will not be published.