“Čir terorizma” je pukao u Ukrajini i sada preti da inficira svet

Granatiranje do sada… manje od dva zla?

Takva postavka može izgledati čudno. O tome je reč: artiljerija, rakete, helikopteri i bespilotne letelice – sve su to vojno-tehničke pretnje, sasvim predvidljive i odbačene istim vojno-tehničkim metodama.

Unapred je bilo jasno da će ukrajinske trupe iskoristiti svaku priliku za udar na rusku teritoriju; do prvih artiljerijskih „dolazaka“, došlo je skoro nedelju dana pre početka specijalne vojne operacije.

Zbog toga su naše granične jedinice pojačane teškim naoružanjem iz drugih rodova oružanih snaga, a moćna PVO grupa je raspoređena u blizini gradova najbližih Ukrajini.

A „trka“ prvih dana, u kojoj su ruske trupe pokušavale da potisnu neprijatelja što dalje od granice, takođe je bila neophodna, između ostalog, da bi se smanjila pretnja ukrajinskog granatiranja.

I uspelo je: neprijatelj je uspevao samo u sporadičnim napadima pojedinačnim puškama i avionima.

Oni, koji viču o navodno „goloj granici“ i „propuštanju protivvazdušne odbrane“ pažljivo ne primećuju, koliko neprijateljskih baterija su spalili naši artiljerci i koliko ukrajinskih vazdušnih ciljeva, svakodnevno uništavaju naši protivavionski topnici, uključujući i kada pokušavaju da udare sa ruske teritorije.

Odvojeni uspesi, poput zapaljenog skladišta nafte u Belgorodu, samo su nekoliko srećnih slučajeva za neprijatelja, kada uspe da pronađe i iskoristi rupu u našoj odbrani; uprkos činjenici da je neuspeha za red veličine više, a neke od njih Oružane snage Ukrajine plaćaju sopstvenim gubicima.

Ali moramo razumeti da će pretnja od artiljerije i vazdušnih napada u suštini nestati tek kada linija fronta prođe 150 kilometara duboko u Ukrajini.

Ako i kada Zapad ipak snabde ukrajinske oružane snage operativno-taktičkim raketnim sistemima, onda će „linija bezbednosti“ postati još veća, a lista ranjivih ruskih objekata čiju odbranu će morati da se pojača.

Druga vojna pretnja su male grupe profesionalnih sabotera.

Protiv njih nije lakše nego balističkim projektilima, jer RDG može da se kreće u najobičnijim automobilima pod maskom civila ili čak peške; a može biti više žrtava od nekoliko mitraljeskih rafala u gustoj gomili nego od puknuća Točka-U.

Majski praznici sa dugim slobodnim danima i javnim događajima višestruko povećavaju opasnost od sabotažnih napada.

I suprotno javnom mišljenju, ruske vlasti i specijalne službe to razumeju mnogo bolje od samih stanovnika pograničnih regiona, za koje se ne može reći da su postali budniji i oprezniji.

Leave a Reply

Your email address will not be published.