Bošnjacima je teško da prihvate da je Zapad za njih od početka planirao da budu gubitnici

Da bi se razumela sva ova dešavanja na Zapadnom Balkanu, kako je Zapad nazvao ovaj ostatak bivše SFRJ plus Albanija, potrebno je baciti pogled i na promene u društvu a koje oblikuju politike koje nam rade o glavi. Te promene su uvek i važnije i po posledicama dalekosežnije od nekih dnevnih političkih postavljenja.

Dok sam gledao kako je ovih dana američka ambasada u Beogradu ponovo „odala priznanje nama (Srbima) koji sanjamo snove čitavog života“ u propagandnom spotu kojim nas oni stalno „časte“ – sa naslovom „Vi ste svet“ (mi to bez njih nismo znali hiljadu godina!) – pala mi je na um ona izreka da „i đavo može da citira Sveto pismo, za svoje potrebe“. Jer, oni su za američke propagandne poslove upotrebili Milunku Savić!

Biografija Milunke Savić je tako raskošna da bi i za Holivud mogla da posluži, ali ona ima konstante koje su srpske i patriotske. A dosad nismo videli da je cilj Amerikanaca da to razvijaju kod nas. Naprotiv!

Zato su se ovaj put scenaristi morali baš potruditi: od „srpska Jovanke Orleanke“ koja je među ponosnim oslobodiocima Kosova 1912. i slavni ratnik „Gvozdenog puta“ u Kolubarskoj bici, povlačila se preko Albanije pa od Solunskog fronta beskompromisno nastupala do ujedinjenja Srba u jednu državu – valjalo je iskonstruisati ekstremnog pacifistu i feministkinju, doduše ne do kraja osvešćenu, kako bi se dalo zaključiti iz spota.

Začudo, nije se išlo dotle da i Milunku suptilno uguraju u istopolnu zajednicu, a da joj na kraju salutira – Gordana Čomić.

Da, ovo je u modi: instrumentalizovati istoriju kako ti treba. I ne opterećivati se činjenicama. Ovako: „Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.“

A onda se ova Orvelova ironija čita jedan kroz jedan. Kao uputstvo za rad. I? Pristupa se delu.

Dokle ta „orvelizacija“ ide ilustrovaćemo jednim primerom: za nasilnu smrt afroamerikanca DŽordža Flojda tokom hapšenja u Mineapolisu 2020. odjednom biva odgovoran Tomas DŽeferson (1743 – 1826), jedan od osnivača SAD, pisac Deklaracije o nezavisnosti (1776) i treći predsednik (1801 – 1809) SAD. Zašto? Jer je imao robove.

Nema veze što je ropstvo u Americi ukinuo Abraham Linkoln šesnaesti predsednik, 37 godina posle DŽefersonove smrti!

I DŽefersonova statua je letela iz njujorške većnice.

Mi smo danas tu! To je situacija.

Između nesposobnosti Zapada da i o sebi misli zdravo i normalno i njihove „brižnosti“ – koja se ne može odbiti! – da oni takvi kakvi su rešavaju „problem Zapadnog Balkana“.

To se u realnosti pojaljuje kao bombardovanje sve većim haosom. Ali mislim da je važno razumeti:

S jedne strane, to jeste nastojanje što veće kontrole kroz operacije koje jesu hibridni rat.

S druge strane, to je direktna i nekontrolisana posledica opšte dekadencije i panike u kojoj se Zapad kao društvo nalazi. To je bolesno društvo.

Iako je uvek teško izmeriti koji je odnos između 1) realne moći i 2)„buke i besa“ – važno je razumeti da je njihova moć mnogo manja nego pre četvrt veka kada su oni ovde suvereno uređivali odnose i kad su sami sebe zvali „međunarodna zajednica“.

Ipak, posle svega imamo činjenicu: američki propagandni/hibridni rat na srpskom prostoru nije toliko uspešan koliko je nepodnošljiv.

NJihova „iskrena“ briga za nas proizvela je činjenicu da „više od dve trećine građana Srbije smatra da zapadne zemlje, pod velom ‘građanskih sloboda’, promovišu moralno koruptivni i dekadentni način života“.

Što se srpskog roda u srpskim zemljama tiče (kako peva srpska himna) (Republika Srpska, okupirana pokrajina Kosovo, znatan deo Crne Gore i druge delovi gde žive Srbi), rezultat je izvesno – još porazniji po rad američkog Ministarstva istine. NATO je zločinačka organizacija a vrlo malo Srba doživljava Evropsku uniju kao strateškog partnera. Kad bi naše vesternizovane elite slušale glas naroda, taj proces bi se nastavljao.

Zapad nikako ne želi da prihvati dve stvari: da su Srbi, prvo, uprkos višedecenijskoj obradi, poprilično sačuvali zdrav razum i drugo, da ne umeju da poslušaju okupatora čak i da je ono što on govori mnogo bliže ljudskosti od nasilnosti koju pokazuje ujka Sam.

Istini za volju, da pomenemo, Henri Kisindžer je to ponavljao kad god ga sled događaja dovede u situaciju da o tome govori. Učinio je to i usred NATO-bombradovanja. Ali, ni jedna administracija, pa ni ova, ne nalazi da bi se toga trebalo držati ozbiljno.

Šta su posledice?

To se najbolje se vidi iz sadašnjeg statusa Zapadnog Balkana koji je postao kao prerija na Divljem Zapadu: bez jasno uspostavljenog predstavnika zakona – i sve više je onih koji nose maršalske zvezde a sve manje onih koji pristaju da budu pomoćnici šerifa.

Kao utvare našim prostorom jašu Miroslav Lajčak (EU), Metju Palmer i Gabrijel Eskobar (SAD), Kristijan Šmit (Nemačka), a onda su i Englezi odlučili da pošalju maršala (oni svoga baš tako zovu) Stjuarta Piča.

Sve su to voluntarističke akcije, sad već i ispod radara interesovanja javnosti tih sila/siledžija koji ih šalju – slikovita je bila „živa rasprava“ u britanskom parlamentu pre neki dan gde neka predstavnica svestranačke organizacije pred desetak (od njih sedamsto) zavaljenih slušalaca, koji jedva čekaju da se sve završi pa da zbrišu u kantinu, čita neke opasne reči o integritetu BiH i riziku od „građanskog rata“.

Boris DŽonson je za to vreme pritiskao tršavi žbun plavih dlaka na glavi a spreman da odmah kad oni završe – šalje maršala Piča, onog adekvatnog izaslanika koji je bombama uvodio demokratiju i po BiH, i po Srbiji i po Kosovu. Sad bi stari obaveštajac mogao da malo poradi na „pravnoj državi“ kakva je potrebna Zapadnom Balkanu.

Tom pravom čoveku na pravom mestu uvek će se pri ruci naći eksperti iz Venecijanske komisije, eksperti za demokratiju bez naroda po raznim tink-tenkovima a sa našim NVO-radnicima „u crnom“, Fridom haus ili Reporteri bez granica i ko zna koliko takvih. I zna se zašto oni tako brinu!

Jer, sad je „građanski rat“ postao magični pasvord kojim se otključava tema „Zapadni Balkan“, a koja se nikako ne odvaja od druge političke igrice – „spremnost Rusa da uđu (već sledećeg meseca) u Ukrajinu“. Svi mi, od Dnjestra do Une, samo smo one blesave figurice koje oni mogu u neograničenom broju gurati pred oružja svih vrsta – što svoga, što ruskog.

Tako se bezočno internacionalizuje problem, koji je u osnovi i prost i lokalan, kad bi cilj bio da se on reši.

Ali ne, na Zapadnom Balkanu Zapad ratuje protiv Rusije i na širem – a možda i važnijem frontu protiv Kine – a mi smo samo planirani potrošni materijal. Cilj je, da ni pod kakvim uslovima ne pripadnemo „neprijatelju“. Šta je tu naša korist ili šteta, uopšte se ne uzima u obzir!

Igra je, sve u svemu, istorijski krajnje neozbiljna ali su moguće posledice izvesno ozbiljne.

Ali Zapad više nije uverljiv. Ni svom roblju.

Kad gledate ekrane bošnjačkih televizija s njih se razlivaju svakave ideje – od toga da nisu Rusi sa Srbima nego sa Hrvatima, da je Unija grobar BiH, a Amerika njena majčica, ali sa izvesnim problemima: dobri Bajden je veći bosnofil od Nenada Čanka, ali njega more razne muke – pala mu podrška ispod 30% i lažu ga svi i na svakom mestu, pa su onda sve preuzeli „prevranti“ iz Stejt depratmenta kao što je Palmer srpski zet, i Eskobar iako za njega još nije nađeno da je poreklom Šumadinac…

O tome kako su izdali Slovenci nema se vremena ni pripovedati, a Orban je desničar kakvog majka nije rodila, a što je za mudžahedine leve orijentacije čovek dostojan svakog prezira… Erdogana, koji je izdao, skoro i da ne pominju…

Sva ta klika se skupila oko pitanja svih pitanja u BiH. „Negiranje zakona, koji štiti najviše međunarodne vrijednosti, kao što su Nirnberške presude i sve druge presude protiv nacista, ali i presude Haškog tribunala je trenutni odraz političkog stanja u EU gdje se pod patronatom Viktora Orbana (Fides) i uz pomoć Rusije okupljaju sve političke opcije s krajnje desne političke orijentacije, počevši od profašističkih grupacija iz Austrije, Italije, Španije, Poljske, Francuske, Nizozemske do slovenačkog premijera Janeza Janše (SDS/EPP) i pojedinih lidera država Zapadnog Balkana.“

Šta im bi? „Radi se o poraženim ideologijama iz Drugog svjetskog rata, ali i poraženim fašističkim politikama Slobodana Miloševića (SPS) i Franje Tuđmana (HDZ), koji su presudama haškog suda označeni kao nosioci zločinačkih projekata“, ističe se Ifimes, superglasni bošnjački tink-tenk iz LJubljane.

Ali to nije dovoljno neprijatelja. Gde su Bugari, pitate se. Dobro, evo: „Zvuči zaprepašćujuće, da se MMF obratio institucijama Bosne i Hercegovine i Centralnoj banci BiH sa pitanjima ko će vraćati uzete kredite ukoliko dođe do disolucije države BiH. To ne iznenađuje, jer je generalna direktorica MMF-a Bugarka Kristalina Georgieva, bila osumnjičena za manipuliranje podacima kao šef MMF-a, a to ukazuje na šire dimenzije režimske politike bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova“.

Batko Borisov, dakle.

I sve tako. Svaki dan.

Tu su, naravno, i analitičarski biseri : mogu li Amerikanci i Rusi da se dogovore na štetu građanske BiH… Uf! Teško pitanje. Ali odgovor je lak.

Uglavnom će se odgovoriti da mogu (ni Bajden nije nepomerljivi stub!), ali tu su Englezi – koji jesu još od lorda Ovena stalno gubili tempo, ali su oni uvek najjači, i kad gube, a sad će maršal Pič da svima zaprži čorbu…

Dakle, „međunarodna zajednica“ kako je sebe nekad zvao Zapad ne menja namere i pristupe. Jedino što se menja njihova pozicija.

Pre četvrt veka oni su ovde bičevanjem Srba uvodili u red, slobodno i nezavisno od bilo koga, ali danas ih „međunarodnom zajednicom“ zovu jedino Bošnjaci…

I dalje ta zla sila može svašta da uradi, ali ne može više da – pobedi. Kad to kažem, mislim da ona sada nema sposobnost, ni autoritet da uvede neki poredak – kakav god.

Ona može samo da otvara vrata haosu, sa svih strana. Ali, on i njih sapliće. Najbolji primer je Inckov blesavi, ali opasni zakon.

Svi mi na Zapadnom Balkanu smo u takvom haosu i u lošem stanju – i kad bismo bili normalni, i pri zdravom razumu, gravitirali bismo ka tome da se sami između sebe dogovaramo šta nam je najbolje. Takvi dogovori bi bili i smisleni i mogli bi da traju. Mislim i da narodima u regionu to sve češće pada na um u ovoj dodatno ubitačnoj koronokratiji.

Brižnom Zapadu se to, naravno, uopšte ne dopada. Anglo-saksoncima najmanje. Dobro, ni Nemci se tome ne bi radovali.

Od nas koji ovde živimo, sada posle svega što smo videli i doživljavamo, dogovaranju se najodlučnije protive – Bošnjaci i Kosovari. Doduše, na Kosovu jesu zadržali spomen obeležja Klintonu i Olbrjatovoj ali ne i neupitnu poslušnost prema Briselu i Vašingtonu. Sarajevo nije stiglo ni do toga. Oni sada neupitno veruju da maršal Pič ima čarobni štapić, koga ni u svetoj knjizi nema.

To postaje mašta ljudi koji osećaju da ulaze u ulogu gubitnika. I kojima je teško da prihvate da Zapad nikad za njih ništa drugo nije ni planirao.

(Tribina je održana 7. decembra u Beogradu u organizaciji portala Sve o Srpskoj i Fakti – uz podršku Predstavništva RS u Srbiji)

Leave a Reply

Your email address will not be published.