Ako se ne postigne sporazum Rusije i NATO, Moskva preti vojnim odgovorom

Rusija bi mogla da pruži vojni odgovor u slučaju da NATO razmesti strateško naoružanje srednjeg i kratkog dometa u Evropi, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov nakon sastanka sa američkom delegacijom u Ženevi.

Ruska strana je svojim američkim partnerima detaljno objasnila zašto dobijanje pravnih garancija o neširenju NATO-a ostaje imperativ za Moskvu.

Mi smo, sa svoje strane, Amerikancima detaljno predstavili logiku i sadržajni deo naših predloga, objasnili zašto je dobijanje pravnih garancija o neširenju NATO-a apsolutni imperativ, zašto obavezno treba da dobijemo pravne garancije neraspoređivanja odgovarajućih udarnih oružja pored ruskih granica, a koje može da pogađa ciljeve na našoj teritoriji i zašto pokrećemo pitanje da bi NATO u velikoj meri trebalo da odustane od materijalnog razvoja teritorija država koje su pristupile NATO-u u periodu posle 1997. godine, tj. u periodu nakon potpisivanja temeljnog akta Rusija-NATO“, naveo je zamenik ministra.

Rusija je takođe pozvala Sjedinjene Američke Države da preuzmu maksimalnu odgovornost, jer se rizici od mogućeg sukoba ne mogu potceniti, dodao je on.

Rjabkov je naglasio i da se Moskva nada da će NATO u naredna dva dana shvatiti da dijalog o bezbednosnim garancijama ne sme da se dovede u ćorsokak i da Alijansa mora da izađe u susret ruskim predlozima o bezbednosnim garancijama.

Ako se to ne desi, suprotno očekivanjima, onda će se to pitanje razmatrati i davati ocene situacije uzimajući u obzir čitav niz faktora. Ne predviđajući ništa, ne određujući unapred, ne pokušavajući da na bilo koji način odredim događaje, mogu da kažem da ne bih voleo da se suočimo sa situacijom da zemlje NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, naprave takvu grešku i ponovo deluju i na štetu sopstvene bezbednosti i bezbednosti celog evropskog kontinenta“, naglasio je ruski političar.

Osim toga, Rjabkov je primetio da Moskva vidi osnovu za postizanje sporazuma sa NATO-om o pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama. On je napomenuo da se Rusija zalaže za nastavak dijaloga kako se rad ne bi smanjivao.

„Uložili smo značajne napore da objasnimo našim američkim kolegama zašto igranje vatrom nije u njihovom interesu, zašto se eventualno ignorisanje apsolutno opravdanog pitanja s naše strane o tome da ono što se dešavalo proteklih decenija ne može nastaviti u odnosima sa NATO-om. Potrebne su nam radikalne promene uopšte, sam obris naših odnosa, njegova matrica, njen okvir“, objasnio je Rjabkov.

Bez napretka na temu neširenja NATO-a i nerazmeštanja raketa u blizini Rusije, rad sa SAD na drugim aspektima bezbednosnih garancija biće upitan, primetio je Rjabkov.

„Jasno smo istakli da bez napretka po ova tri ključna pitanja (širenje NATO-a, neraspoređivanje raketa, materijalni razvoj teritorija država koje su pristupile NATO-u)… rad na drugim aspektima, bez obzira na sav njihov značaj, biće upitan“, istakao je on.

„Ako SAD ne odustanu od raspoređivanja potencijala koji se ubrzano razvija, onda će uskoro negde u Evropi to možda zahtevati nekin vojni odgovor Rusije“, istakao je Rjabkov.

„U lošim okolnostima, ove zemlje će stradati. Na primer, SAD su raskinule najvažniji sporazum i situacija je spasena samo zahvaljujući jednostranom odbijanju Rusije da razvije svoj potencijal kršeći ovaj sporazum“, objasnio je on.

Kako je rekao, treba shvatati da se radi o jednom od najopasnijih regiona za razmeštanje oružja kratkog i srednjeg dometa.

Ucene i zaplašivanja neće doneti rezultate

Prema njegovim rečima, pokušaji Vašingtona da uceni i zastraši Rusiju su neprihvatljivi i neće dovesti do željenog rezultata, ali će Rusija nastaviti da pokušava da se dogovara.

„Stalno slušamo o nekoj ceni… koju će Rusija morati da plati ako uradi ili ne uradi nešto što ti ljudi žele ili ne žele. Kao da ih istorija ničemu ne uči… Takav razgovor je za nas u principu neprihvatljiv i neće dati rezultate koje traže. To su pokušaji da se postavi ultimatum, to su pokušaji ucene i zastrašivanja“, istakao je zamenik šefa ruske diplomatije.

„Razumem da je osim sankcija i ucena, u arsenalu savremene zapadne spoljne politike malo šta ostalo, gubi se čak i veština pregovaranja, ali ništa, pokušaćemo da to obnovimo, ako bude potrebno, usadićemo im te veštine“, naglasio je on.

O Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju

Tokom razgovora u Ženevi, Rusija i Sjedinjene Američke Države pokrenule su pitanja o budućem sporazumu koji bi zamenio START (Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja), ali ovo pitanje nije bilo glavno, rekao je zamenik ruskog ministra.

„Razgovarali smo, na primer, o tome šta će uslediti posle Sporazuma START koji ističe za nešto više od četiri godine, koje teme bi trebalo da se razrađuju u isto vreme, šta će konkretno raditi radne grupe formirane u okviru dijaloga o strateškoj stabilnosti. Sve ovo je danas dotaknuto, ali nije zauzelo glavno mesto“, objasnio je Rjabkov.

Rjabkov je objasnio i da je razgovor sa američkom stranom o bezbednosnim pitanjima bio složen, profesionalan, konkretan i bez pokušaja ublažavanja, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nakon rusko-američkih konsultacija o bezbednosnim garancijama u Ženevi.

„Razgovor je bio težak, dug, veoma profesionalan, dubok i konkretan. Bez pokušaja da se nešto ulepša, da se ublaži“, rekao je on.

Ruski političar je dodao da su Sjedinjene Američke Države veoma ozbiljno shvatile predloge Rusije o bezbednosnim garancijama i detaljno ih analizirale.

Kako je istakao, Rusija je na pregovorima objasnila da nema nikakve planove niti namere da „napada” Ukrajinu, pa s tim u vezi nema bojazni od scenarija eskalacije.

„Objasnili smo našim kolegama da nemamo planove i nemamo namere da ‘napadnemo’ Ukrajinu, a sve mere za borbenu obuku trupa i snaga sprovode se na našoj nacionalnoj teritoriji… Nema razloga za strah od bilo kakvog scenarija eskalacije u tom pogledu“, istakao je Rjabkov.

„Rusija ne namerava da izvrši invaziju na Ukrajinu i stoga se o tome ne pregovara“, rekao je on, govoreći o članku u „Njujork tajmsu“ koji je pisao da Rusija navodno želi da zameni svoju „pretnju Ukrajini“ za veću fleksibilnost Sjedinjenih Američkih Država i Zapada u pregovorima.

„Ne očekujemo da zapadne zemlje pokažu fleksibilnost u vezi sa nizom naših predloga. Imamo veoma čvrst stav o osnovnim neotuđivim zahtevima koje sam vrlo pažljivo pokušavao da objasnim američkim kolegama“, dodao je on.

Rusko-američki pregovori o bezbednosnim garancijama završeni su u Ženevi nakon skoro osam časova. Sastanak je počeo oko 9 časova i održan je iza zatvorenih vrata u prostorijama Stalne misije SAD pri kancelariji UN u Ženevi. Pauze su bile samo zbog kratkog ručka.

U nedelju je održan preliminarni sastanak u formatu radne večere. Nakon sastanka Rjabkov je rekao da je razgovor bio težak, ali poslovan i naglasio da je Moskva spremna da sasluša stav SAD, ali da je konstruktivan dijalog moguć samo u kontekstu revizije odluka budimpeštanskog samita o budućnosti Ukrajine i Gruzije u NATO-u.

Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru.

Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Leave a Reply

Your email address will not be published.