Крунисање краља Душана и град Сврчин

Своје крунисање за краља на дан Рождества Пресвете Богородице 8. септембра 1331. године, тадашњи краљевић Стефан Урош IV Душан Немањић ”Силни” (1331-1355) извршио је на сабору српске Цркве и властеле у граду за кога вероватно никад нисте чули, а налази се у срцу Косова. У питању је ремек-дело средњовековног српског градитељства у ком су се налазили двори Немањића. Тај град се зове Сврчин (налази се у данашњој општини Штимље, северно од Урошевца).

Међутим, оно што је најзанимљивије, ово ремек-дело средњовековног српског градитељства у ком су се налазили двори Немањића, град Сврчин се налазио усред вештачког језера ког су изградили Немањићи преграђивањем корита реке Неродимке, чији је један део преусмерен ка Ситници. На тај начин створено је острво у једном прелепом амбијенту вештачког језера на коме се налазио велелепни двор Немањића, који је назван Сврчин.

Пошто су у непосредној близини, Немањићи имали своје дворце (Штимље, Пауни и Неродимље), и пошто је краљ Милутин (1282-1321) највише проводио време у њима, он одлучује да себи направи нови дворац у коме ће живети и водити државне послове. Тако Милутин у Грачаничкој повељи из 1321. године пише како је створено вештачко језеро према унапред направљеном плану.

Прокопан је канал који је повезао ток Неродимке, код њеног окрета ка југу и Лепенцу, са једним од извора Ситнице (речицом Сазлијом). На тај начин је део њене воде преусмерен ка северу, чиме је настала бифуркација Неродимке и формиран је водоток полукружног облика, који се пружао од данашњег Урошевца до настанка Ситнице. На њега су се са запада надовезивале још две речице од којих настаје Ситница, Штимљанка и Кошарка, око којих се пружала мочварна област која је на југу допирала до Неродимке. Тако је настао прстенасти појас воде, назван Сврчинско језеро, са делом копна у свом средишту, које је обухватало данашња села Лашкобара, Прелез, Папаз, Хамидија, Бабуш и Сврчина и на том месту се налазило утврђење са црквом у којој је архиепископ српски Данило II крунисао будућег цара Стефана Душана Силног за српског краља.

Језеро је пружало феноменалан амбијент, а водена препрека играла улогу и у заштити дворца од нежељених гостију. У многим средњевековним мапама видећете уцртано Сврчинско језеро и острво у ком се налазио велелепни дворац Немањића. Одатле су владали и краљ Милутин и његов син Стефан Дечански, као и унук Душан, који се касније сели најпре у царски град Призрен у Метохији, па затим и у Душаново Скопље на Вардару, српску царску престоницу.

Одласком Немањића и турском окупацијом, дворци и летњиковци Немањића на овом делу Косова бивају напуштени, а језеро је препуштено дејству природних сила и земљотресима почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочвару, док и утврђења руше како земљотреси, тако и Турци.

Leave a Reply

Your email address will not be published.